Majke Jevrosime 21/5, Beograd

SCD Lunjina


Srpsko - cincarsko društvo Lunjina
je formirano sa idejom da se sačuva od zaborava cincarsko ime i uticaj ovog naroda na kulturni i ekonomski razvoj balkanskog regiona. Vremenom se ovo društvo razvilo u pravi pokret koji ima cilj da afirmiše cincarske narodne običaje, duhovnu kulturu, umetnost i književnost.

Danas postojanje jednog ovakvog udruženja koje pokušava da otrgne prošlost od zaborava utiče na stvaranje kolektivne svesti o doprinosu i značaju svake grupe unutar nekog društva. Cincari i njihovi potomci su svesni svog doprinosa bogatijem i lepšem životu Srbije u prošlim vekovima, a naročito razvoju gradđanskog društva sa svim svojim atributima. Zato udruženi u društvo Lunjina pokušavaju da stvore temelj očuvanju svojih predanja, pesme, igre i vere.

Srpsko-cincarsko društvo ima nekoliko oblasti delovanja, a jedno od njih je i kulturno-obrazovno. Delujući na tom planu naše Društvo organizuje predavanja, promocije knjiga cincarskih autora, odnosno knjiga koje se tiču tematike vezane za cincarski narod, izložbe, pesničke večeri, kao i druge kulturne aktivnosti.

Takođe jedno od značajnijih oblasti delovanja našeg Društva je izdavaštvo. Izdvojićemo nekoliko značajnih naslova u izdanju Srpsko-cincarskog društva:

  • Srpsko - cincarski rečnik, Dr Pribislav Marinković, Beograd, 2004.
  • Cincarsko-srpski rečnik, Dr Pribislav Marinković, Beograd 2009.
  • Cincari – narod koji nestaje, Dr Nikolas Trifona, Beograd 2010.
  • Cincari-dobrotvori, Dr Pribislav Marinković, Beograd 2000.
  • Invictus, Vanghiu Dzega, Beograd, 2010. – zbirka poezije

Srpsko-cincarsko društvo organizuje i fakultativne izlete, kao i ekskurzije od kojih izdvajamo posete Kruševu i Moskopolju kao i drugim mestima značajnim za cincarsku kulturu i istoriju. Naše društvo takođe organizuje i posete Smederevu, gde već godinama učestvuje na kulturnoj manifestaciji Nušićevi dani, kao i posete Temišvaru, gde je „Lunjina“ redovan gost na godišnjoj proslavi temišvarskih Cincara.

Centralni događaji u godini za Cincare u Srbiji su: Krsna slava Srpsko-cincarskog društva (Sveti Atanasije Veliki – 31. januar), Nacionalni dan Cincara (23. maj) i Dani cincarske kulture i stvaralaštva.

Ono na šta smo posebno ponosni u našem radu u prethodne dve godine je izdavanje prvog muzičkog i multimedijalnog DVD-a sa 100 najlepših cincarskih pesama, kao i formiranje i početak rada muzičke sekcije Srpsko-cincarskog društva Lunjina.

Kratak istorijat Srpsko-cincarskog društva

Društvo je osnovano 1991. godine na osnivačkoj skupštini održanoj u Maloj sali Kolarčevog univerziteta u Beogradu. Sala nije bila dovoljna da primi sve one koji su došli da na njoj prisustvuju. Ne samo da nije bilo dovoljno sedišta za svakog učesnika Skupštine, nego nije bilo mesta mi za stajanje, pa su mnogi bili prinuđeni da iza otvorenih vrata slušaju ono što se zbiva u sali.

Skupštini su prisustvovali mnoge ugledne ličnosti ito ne samo Cincari, nego i njihovi potomci iz više generacija, kao i lica drugog porekla. Sem Beograđana mogli su se tu sresti i pojedinci iz unutrašnjosti: iz Pančeva, Smedereva, Kragujevca, Niša.....Viđeni su mnogi intelektualci, prosvetni radnici, profesori univerziteta, lekari, inženjeri, članovi SANU, službenici, radnici, domaćice i studenti. Svako istupanje je bilo propraćeno gromkim aplauzom i odobravanjem. Atmosfera je bila svečana i vladala je skoro euforija što se posle dugog vremena nešto preduzelo da se cincarska zajednica pokrene u zaštiti svojih prava i očuvanju svog identiteta, običaja, vere, jezika, istorije, folklora i drugih kulturnih tekovina.

Na skupštini je izabrano rukovodstvo na čelu sa prof. dr Đorđem Kozarvićem, lekarom u Kliničkom centru Srbije i sekretarom Zoranom Plaskovićem, dipl. politikologom. Oni su bili i pokretači osnivanja Društva, pored novinara Tomaševića, prof. dr Savića i još nekoliko drugih istaknutih ličnosti. Prisutni su pozvani da pristupe učlanjenju u Društvo. Radne prostorije (velika sala za stotinak osoba) su obezbeđene u Etnografskom muzeju u Beogradu, u Uzun Mirkovoj ulici, i to dva puta nedeljno.

Značajni događaji su bili održavanje godišnjih skupština. Tako je 29. maja 1993. godine održana skupština u Centralnom domu Vojske Jugoslavije. Na istom mestu održana je i sledeće godine skupština "Lunjine" 28. maja 1994. godine Peta godišnja skupština je održana 31. maja 1997. godine na Filozofskom fakultetu.

Krsna slava sv. Atanasije Veliki, 31. januara proslavlja se svake godine. Prvi domaćin slave 1992. godine bio je g. Stevan Nanuš iz Smedereva; g. Kosta Labroski bio je domaćin slave 1995. godine: dva puta (1995. i 1996.) domaćin je bio g. Mihajlo Cincar Kostić; u 1998. domaćinstvo slave je preuzeo g. Zoran Plasković i tako redom je svake nove godine preuzimao drugi istaknuti član "Lunjine".

LUNJINA - STATUT

NIKOLOVA PETROVIĆ LILJANA

NIKOLOVA PETROVIĆ LILJANA, alias LILA CONA Rođena 1951. godine u selu Dobrošani, u blizini Štipa, u Republici Makedoniji. Diplomirala je Romanistiku na Filološkom fakultetu, a specijalističke studije u oblasti komparativne lingvistike je završila na Univerzitetu Sorbona, u Francuskoj.

NIKOLOVA PETROVIĆ LILJANA - PREDSEDNICA SRPSKO-CINCARSKO DRUŠTVO „LUNjINA“

ĐAPIĆ DUŠAN

POTPREDSEDNIK SRPSKO-CINCARSKOG DRUŠTVA „LUNJINA“ Rođen 1965. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, na kome je i magistrirao. Član je Upravnog odbora „Energoprojekt Opreme a.d.“, gde je zaposlen od 1988. godine i gde radi kao pomoćnik direktora za finansije i računovodstvo.

ĐAPIĆ DUŠAN

BUZA LJILJANA

Rođena 1945. godine u Beogradu, gde je završila Ekonomsku školu. Radila je u „Aeroinženjeringu“ kao dinarski i devizni referent. Član „Lunjine“ od osnivanja društva 1991. godine. Kao član Srpsko-cincarskog društva je vršila sledeće funkcije: član Upravnog odbora u dva mandata, blagajnik Fonda za sticanje prostorija društva i vodeći član muzičke sekcije Društva. Tečno govori cincarski jezik.

BUZA LJILJANA

                          
13231220 2027388224153361 245230972 n
SCD Lunjina -
Srpsko-cincarsko društvo Lunjina, Majke Jevrosime 21, 11000 Beograd, Maticni broj: 07745788, PIB: 104029540
Website made by Emanuele Cusimano